Maturski rad

Laž

Laž se obično definiše kao tvrdnja suprotna istini. Ova definicija se pripisuje svetom Avgustinu. („Laž i obmana su negiranje istine.“)

Većina ljudi smatra da među lažima treba praviti razliku, jer bezazlena priča deteta koje izbegava ukor zbog nestašluka nije isto što i zlonamerna kleveta koja može da ima velike posledice po život druge osobe.

Dečje laži

Sopstveni doživljaj stvarnosti izražen pričom javlja se još u detinjstvu: sva deca imaju sklonost ka tome da menjanju stvarnost, ali na to niko ne obraća pažnju. Ako se ova navika zadrži i u kasnijem dobu, znak je nedovoljne zrelosti. To znači da je osećanje nemoći toliko jako da osoba rešenje problema nalazi u bežanju u izmišljeni, prihvatljiviji svet.[3] Prema nekim mišljenjima, dete počinje da laže oko treće godine i to najčešće da bi izbeglo kaznu. Zbog toga, češće lažu ona deca koja trpe fizičko zlostavljanje. Ipak, motivi laži mogu biti različiti i dete nekada laže iz želje da se dopadne. Ukoliko laž uzme maha, dete će u kasnijim godinama otkriti da je to sredstvo kojim može da manipuliše. S obzirom da dete često nije svesno posledica laži, preporučuje se da odrasli ohrabruju decu da govore istinu.[9] Takođe, s obzirom da su roditelji najvažniji uzori za svoju decu, važno je da ne lažu pred njima. Bitni su i razgovori o razlici između izmišljanja i stvarnosti, laganja i istine, važnosti iskrenosti kod kuće i u zajednici, i alternativama laganju. Ako dete ili adolescent razviju obrazac laganja koji je ozbiljan i često se ponavlja, tada možda treba potražiti profesionalnu pomoć. Procena dečjeg psihijatra bi pomogla detetu i roditeljima da razumeju laganje i planiraju buduću strategiju međusobnih odnosa i ponašanja.

Motivi

Postoje ljudi koji lažu iz navike, ali ima i onih koji nisu svesni da lažu, zato jer je njihova stvarnost drugačija. Takođe, postoji i mišljenje da je laž nedovoljna preciznost. Ljudi lažu i zato što istina nije obavezujuća, osim u izuzetnim slučajevima, kao što je sudski pretres. Pa i tada, svedoci nekog događaja u sudnici jedan događaj mogu da opišu na različite načine, ne uvek iz razloga prikrivanja istine, već zato što je odnos prema istini stvar pojedinca. Otuda izraz „rašomonijada“, po japanskom filmu „Rašomon“ koji se bavi ovom temom. Laž ume da bude dopadljiva, odnosno da predstavlja tumačenje stvarnosti na duhovit način. Ljudi koji nalaze zadovoljstvo u tome da izmišljaju, ulepšavaju, dramatizuju događaje, često sa lakoćom uspevaju da to svoje oduševljenje prenesu na slušaoce i budu omiljeni u društvu.